Kronologija rodne kuće milutina Milankovića

– Najstariji dio ku?e izgra?en je sredinom 18. vijeka
Pojedini delovi ku?e sazidani su, prezi?ivani i dozi?ivani u raznim dobima prošloga (19. st. – nap. prir.), a možda i pretprošloga veka (18. st. – nap. prir.). /Milutin Milankovi?,Uspomene, doživljaji i saznanja, str. 39., S?NU, Beograd, 1979./
Što sam docnije mogao na?i i napismeno, to se još tada na prvi pogled dalo uo?iti – da je ku?a Milankovi?a najstarija gra?evina ne samo u Dalju, nego i u celoj okolini… Stara je to ku?a, starija, bilo je o?igledno, i od samog, mnogo ve?eg, monumentalnog Dvora (izgra?enog 1758. god. – nap.prir.), najzapadnijeg pravoslavnog patrijaršijskog zdanja.
/?or?e Oci?, Zapis o astronomu (Otkrivanje Milankovi?a), str. 411., u: Stvaralaštvo Milutina Milankovi?a, S?NU, Beograd, 2009./

– oko 1830. Milankovi?i kupuju ku?u
Ku?u u kojoj sam se rodio nasledio je moj otac od moga dede, a deda je kupio po?etkom tridesetih godina prošloga veka(19. – nap. prir)., ako se dobro se?am, od nekakvog Kuzmanovi?a ili Krsmanovi?a, koji je, verovatno, i sam bio trgovac, jer ceo raspored ku?e govori da je naro?ito sazidana za taj posao.
/Milutin Milankovi?,Uspomene, doživljaji i saznanja, str. 39., S?NU, Beograd, 1979. /

– 1868. prezi?ivanja i zna?ajne promjene u strukturi ku?e
Prvi sprat te stare zgrade, predo?en na priloženoj manjoj slici, prezidan je godine 1868. Do prezi?ivanja, došlo je zbog toga da bi se drveni doksat toga sprata zamenio zidom.
/Isto, str. 39/

– oko 1870. definiranje izgleda mla?ih dijelova ku?e
Ostali delovi ku?e mla?eg su doba. Svoj definitivni oblik dobiše tek sedamdesetih godina prošloga stole?a (19. – nap. prir.). U to doba moj otac bio je razvio u ve?oj meri svoju poljoprivrednu delatnost. Za njegovo vinogradarstvo bio mu je potreban dublji i prostraniji podrum no onaj što se nalazio pod starom zgradom. Zato je celu sporednu zgradu sa ulice prezidao, a ispod njenih prostorija… položio zasvo?en podrum, dug preko dvadeset metara. U to doba podignute su ili prezidane i ostale gospodarstvene zgrade oko avlije, a ona patosana ciglom i spojena Dunavom podzemno položenim odvodnim kanalom.
/ Isto, str. 40./

– 1879. rodio se Milutin; izgra?en baštenski paviljon
Svoju gra?evinsku delatnost završio je moj otac i, u neku ruku, krunisao podizanjem baštenskog paviljona…Taj paviljon bio mi je vršnjak, jer je sazidan iste godine kada sam se rodio. Iste godine posa?ena su i ona stabla… a me?u njima i ona dva bora koja su me svojim rastom desetostruko nadmašila.
/ Isto, str. 40../

– 1889. Milutin napušta rodnu ku?u i odlazi na školovanje u Osijek; od tada ?e u ku?i biti gost
Kad svrših desetu godinu, moradoh po?i u Osek, u srednju školu. Na dan mog odlaska skupiše se u dvorištu svi naši mla?i, trgova?ki pomo?nici, ko?ijaši, vinogradžije, kravar, ciglar, podrumar i ostala služin?ad da se oproste od mladog gospodara. Svi su oni, pa i ja sam, bili ube?eni da ?e od mene nešto veliko postati. Zato ih primih milostivo i oprostih se sa svima ljubazno, no sa punim dostojanstvom. ?li kad sedoh pored majke u kola, ja briznuh u pla?, a oni zaridaše svi odreda; kuvarica Roza brisala je silne suze svojom keceljom. Od onog trenutka, koji se tako duboko urezao u mojoj pameti, ja sam bio, sve do danas, u stvari, samo gost u svom o?inskom domu.
/M. Milankovi?, Kroz vasionu i vekove, str. 196., Zavod za udžbenike, Beograd, 2008./

– 1889 – 1904.Milutin sve ljetne raspuste provodi u rodnoj ku?i
…U o?inskom domu ostadoše samo naša majka, baba, i obe sestre sa svojom guvernantom. ?li za vreme školskih raspusta, ožive opet naša ku?a. Mi se vratismo i povedosmo sa sobom prvu partiju naših brati?a i vršnjaka.
/ Isto, str. 198. /

– 1909. smrt brata Voje
?etvrtog februara 1909. godine preminu moj brat Voja u Dubrovniku, gde je…provodio zimske mesece. Majka otputova s bratom Bogdanom u Dubrovnik da odande prenesu telo pokojnika u Dalj, a ja krenuh, posle skoro besprekidnog ?etvorogodišnjeg odsustvovanja, u svoj oja?eni o?inski dom. Kada ga sagledah, srce mi se steže, ose?aju?i da ?e suskoro sasvim opusteti. Ni ja ni moj brat Bogdan ne?emo biti u stanju da ga od toga spasemo. Mene je moj poziv odveo na drugu stranu, a Bogdan završavaše u ono doba svoje studije, pa ?e i njega profesorski poziv baciti daleko od našeg rodnog doma. Prva dužnost koja me u Dalju do?eka bila je da, pre no što smrtni ostaci našeg Voje stignu onamo, proširim našu porodi?nu grobnicu napunjenu dupkom našim starim pokojnicima. Dom se oburvavao, a grobnica se dozi?ivala.
/M. Milankovi?, Izabrana dela; Uspomene, doživljaji i saznanja, str. 397., Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.

– 1910. Mika ?las u?i da pliva na Dunavu kraj Dalja
Onde se okupiše i naši ro?aci iz Oseka i Beograda, a onde me poseti sa svojom majkom i moj novi drug Mihailo Petrovi?. Došao je meni u školu. Naš Mika ?las, kako su ga svi zvali, neustrašiv ribar koji je svoj život proveo na Savi i Dunavu, i morskom la?om, a izme?u oba pola Zemljina, prokrstario ?tlantski i Indiski Okean, nije umeo da pliva i zato se jedanaest puta davio u Savi i Dunavu, i uvek se jedva spasao. Zato ga pozvah da mi do?e u Dalj da ga nau?im plivanju, a on se rado odazva mom pozivu. U Dalju je bilo sve pripremljeno za Mikin kurs plivanja: lep nov ?amac, sagra?en u Vukovaru, plivao je, lancem privezan uz obalu, ispod naše bašte. Njime sam sa bratom Bogdanom svakodnevno krstario po Dunavu, kupao se u njegovim talasima i sun?ao se na njegovim sprudovima. Na takav jedan lep ?ist sprud, koji se blagim nagibom spuštao u reku, odvedoh svoga ?aka da ga nau?im veštini plivanja. Mika u?e hrabro u vodu, ali samo do kolena, ja kleknuh u vodu, ispružih levu ruku i rekoh mu da legne preko nje. On pokaza, iako zabrinuta lica, nameru da me posluša, no ?im okvasi trbuh i grudi, pobeže glavom bez obzira. Sav moj trud da ga vratim u reku ostade bezuspešan. Obrukasmo se obojica: ja, kao u?itelj; a on, kao ?ak. Sva sre?a što je Miki daljska ružica prijala bolje od dunavske vode, a naši izleti u Daljsku Planinu i u Osek zanimaše ga više no pravila plivanja, te nam taj njegov boravak u Dalju ostade obojici u lepoj uspomeni.
/ Isto, str. 421./

– 1914. ?ustro – Ugarska hapsi Milankovi?a koji se u rodnoj ku?i nalazi na svadbenom putovanju i šalje ga u logor u Nežideru
…I tako se jednog jutra pojavi preda mnom žandar poslan iz Oseka. – Imam – re?e – nare?enje da vas, peršup, otpratim u garnizonski zatvor u Oseku.
/Isto, str. 481./

– 1920 . Milutin vrši opravke na ku?i
…Prikupih zidare i dun?ere, a Tinka žensku poslugu, a nabavih i potrebni gra?evinski materijal. Za mesec dana ku?a bi opravljena i pokrivena novim krovom, imanje zatarabljeno, korov iskr?en, a šiprag na obali Dunava sakresan.
/Isto, str. 527./

– 1922. posjeta dragih prijatelja
…za vreme tog našeg boravka u Dalju do?oše mili gosti za nekoliko dana boravka. To su bile moje kolege, profesori beogradskog Univerziteta Pavle Popovi? i Tihomir ?or?evi?, dva prisna prijatelja.
/Isto, 528./

– Od 1925. do 1937. Milutin rijetko dolazi u Dalj; ku?u održava njegov brat Bogdan, profesor romanistike u Sarajevu i poznati muzikolog
Moj brat Bogdan, koji se oženio 1917, živeo je u Sarajevu kao profesor gimnazije. Kada su mu njegove dve ?er?ice porasle, provodio je sve svoje letnje raspuste u Dalju.
/Isto, str.529./

– 1937. Milutin je u Dalju, na svadbi bratove k?eri
Za vreme tog svog boravka u o?inskom domu pregledah sve njegove ormane, komode, ostave, sanduke i uverih se da su svi dokumenti našeg porodi?nog arhiva i razne druge uspomene iz davnih dana na okupu. Nisam hteo da išta od toga ponesem u Beograd jer sam želeo da poslednje dane svog života proživim u svome rodnom domu, a mene da sahrane u našoj velikoj grobncii pored mojih roditelja i preminule bra?e.
/ Isto, str. 777./

– 1941. u ku?u se useljava Nema?ka narodna skupina (Deutsche Volksgruppe) sastavljena od daljskih folksdoj?era i pretvara ku?u u svoj dom – Deutsches Heim
Ti daljski Nemci štedeli su moj dom, a njegov nameštaj nisu oštetili ni razneli, ve? ga sav, kakav se zatekao, smestili u jednu sobu i ?uvali pod klju?em.
/Isto, str. 777. /

– 1945. ku?a je opustošena
Kad se Nemci povukoše iz Dalja, naš dom je bio oplja?kana ruševina. Sva njegova unutrašnjost je raznesena u tolikoj meri da onde ne ostade ništa od njegova nameštaja, ni krevetnina, ni ostalo rublje, ni posu?e, a od biblioteke i arhiva ne ostade ni listi?. Sa zgrade su poskidana i raznesena prozorska krila, a od krova razgrabljene njihove grede.
/Isto, str.777./

– 1945. u ku?i su smješteni njema?ki zarobljenici, a potom se useljava traktorska stanica Zemljoradni?ke zadruge „Božidar Maslari?“
…da bi se traktorima omogu?io ulaz u obe bašte, oborena je ograda koja ih je delila od ulice. I sva ta stabla koja se onde zatekoše moradoše ustupiti mesto traktorima. Naš lepi baštenski paviljon zbrisan je sa lica zemlje; kada i ?ijom rukom, nisam mogao da doznam.
/Isto, strr.778./

– Oko 1950. u ku?u se useljava Narodna milicija. Tokom narednih godina Narodna milicija vrši niz gra?evinskih zahvata mijenjaju?i izgled ku?e i prilago?avaju?i ga svojim i narodnim potrebama (skida krov i stavlja niži, pod tupljim uglom, pregra?uje sobe, mijenja zasvo?en strop ravnim u bivšoj trgova?koj radnji i sl.)
Na raspitivanje o statusu svoje ku?e i ko u njoj stanuje Narodni odbor op?ine Dalj je odgovorio da se u … dom uselila narodna milicija, a da se on ne može povratiti vlasniku jer da je istu ku?u, a dozvolom od vlasnika uživao Kulturbund pa se stoga smatra da nema(m) prava na povratak te ku?e. Ovakvo obrazloženje oduzimanja vlasništva moje ku?e me je vrlo iznenadilo, a i ogor?ilo. Nemci nisu ni od koga tražili dozvole za svoje postupke u okupiranim oblastima. To saopštih svome bivšem ?aku Božidaru Maslari?u, potpredsedniku vlade Narodne republike Hrvatske. Na njegovu intervenciju priznato je meni, mom bratu Bogdanu i našoj sestri Vidi vlasništvo nad tim domom, a Narodni odbor kotara Osijek otkupio ga od nas za sumu od 650 hiljada dinara.
/Isto, str.777./

– 1954. godine Milutin Milankovi? potpisuje u Osijeku kupoprodajni ugovor za ku?u; postavljena spomen plo?a na ku?u
Na povratku odande svratih u Dalj da se oprostim za navek sa svojim rodnim domom… U ku?u se uselila narodna milicija koja me je ljubazno do?ekala…Kada stupih na ulicu, upozoriše me moji pratioci na jednu kamenu plo?u pri?vrš?enu na uli?nom zidu ku?e. Na njoj su uklesane re?i da sam se rodio u toj ku?i.
/Isto, str.777./

– 1979. godine, o stogodišnjici Milankovi?evog ro?enja Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Osijek proglašava ku?u nepokretnim spomenikom kulture pod reg. brojem 586; donesena odluka J?ZU i S?NU o obnovi ku?e;
– 1980. iz ku?e se iseljava Narodna milicija
– od 1980 – do 1989. ku?a postaje uto?ište besku?nika, ljudi i pasa lutalica – nezbrinutih, socijalnih i ostalih slu?ajeva. / ?.O./
– 1989. o 110-toj godišnjici Milankovi?evog ro?enja izra?en konzervatorski elaborat i troškovnik obnove ku?e; predve?erje rata obustavilo sve aktivnosti
– Od 1991. do 1995. ku?a služi kao skladište goriva i magacin oružja, s dvostrukim klju?em, u skadu s Vensovim planom
– Od 1994. do 2004. nekoliko bezuspješnih pokušaja da se krene s obnovom ku?e; u ku?i više niko ne živi – ona postaje opasna po život ?ak i za prolaznike
– 2005. na?elni dogovor predstavnika hrvatske i srpske vlade o zajedni?koj obnovi ku?e
– 2006 – 2007. gra?evinski radovi na ku?i; nazidana ograda oko cijelog kulturnog dobra
– 2008. unutrašnje ure?enje ku?e
– postavljanje dijela stalne izložbe o životu i djelu Milutina Milankovi?a
– zapo?eti radovi na ure?enju dvorišta – parkovne cjeline uz rodnu ku?u Milankovi?a
– u obnovljenoj ku?i održan Me?unarodni nau?ni simpozijum „Stvaralaštvo Milutina Milankovi?a“
– 2009. dovršen najve?i dio stalne postavke izložbe – dovršeno ure?enje dvorišta
– izra?ena i montirana sjenica (baštenski paviljon) – obilježena 130-ta godišnjica ro?enja Milutina Milankovi?a
– osnovan Kulturni i nau?ni centar „Milutin Milankovi?“